Menu
NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Ne treba trošiti reči na ...

PROMAŠENA ARGUMENTACIJA

PROMAŠENA ARGUMENTACIJA

Nalepnice sa Trpinjske ce...

BOŽIĆNA ČESTITKA

BOŽIĆNA ČESTITKA

U susret naj radosnijem H...

BOŽIĆNA ČESTITKA

BOŽIĆNA ČESTITKA

Svoj braći po Hristu, Kat...

Nejasna nacionalna ambicija Srba

Nejasna nacionalna ambicija Srba

Iako postoji, bar na papi...

HVALA VAM I SREĆNO!

HVALA VAM I SREĆNO!

NAŠA STRANKA PREDSEDNIK ...

Захвала на пријему  предсједниka Владе Републике Србије

Захвала на пријему предсједниka Вл…

Поштовани предсједниче ...

Zbogom pameti

Zbogom pameti

Nije prvi slučaj da Hrvat...

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Ne treba trošiti reči na ...

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Predizborni letak kandida...

Prev Next

Počelo je

POČELO

 JE..............................!


Vukovar, 13.10.2012. godine

Jovan Ajduković  lokalni izboriDana 05.oktobra 2012. godine, počastvovan sam u svojstvu predsednika Naše stranke i savetnika župana VSŽ za prekograničnu saradnju i nacionalne manjine, pozivom Predsednika Republike Hrvatske g. Ive Josipovića, da uzmem aktivno učešću na sednici Veća za socijalnu pravdu, na temu „Povratak, socijalna integracija i stambeno zbrinjavanje“.
Prosto je neshvatljivo da se po navedenoj temi, ali i po činjenici da se ta tema odnosi gotovo isključivo na pripadnike Srba u RH, radilo o izuzetno značajnom i prevažnom skupu, kojeg su bojkotirali predsednik SNV-a, potpredsednik SDSS-a i saborski zastupnik SDSS-a Milorad Pupovac, predsednik SDSS-a i saborski zastupnik Vojislav Stanimirović, saborski zastupnik SDSS-a Jovo Vuković i predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Dragan Crnogorac, upravo ljudi koji su najodgovorniji za teško i diskriminirajuće stanje Srba u RH u njihovim Ustavnim, zakonskim i stečenim pravima, posebno tematskim pitanjima na ovom skupu.

SDSS i SNV je predstavljao niko!? Zašto niko, kada se kao njihov predstavnik predstavio izvesni Aleksandar Milošević. Zato jer tog izvesnog Aleksandra Miloševića, izvesnog Borisa Miloševića i tamo nekog Stanka Janića i tamo nekih još 17-18 takvih njima sličnih, koje sve ove godine ne poznaje iskrena i većinska zajednica Srba iz Republike Hrvatske, ali ih zato dobro poznaju njihovi naredbodavci i mentori iz reda „hrvatskih“ Srba, kakvi su i oni sami.

No, hvala Bogu početak je i njihovog kraja, na dobrobit svekolikog iskrenog srpskog roda na ovim prostorima i svih proteranih i izbeglih Srba iz RH.

Svoje obraćanje Predsedniku RH g. Josipoviću i svim okupljenima, započeo sam rečima da svi oni koji danas bojkotiraju ovaj životno važan skup ne samo za Srbe, već i za Evropsku Hrvatsku, su nečasni ljudi koji danas beže od svoje direktne odgovornosti za teško stanje u kome se Srbi u RH nalaze, baš po osnovu teme ovoga sastanka.

Zahvalio sam se g. Predsjedniku RH što je imao mudrosti i ostao dosledan principima demokratskog pluralizma te dao priliku i nama Srbima i srpskim predstavnicima u RH, koji ne predstavljaju deo nametnutog jednoumlja od strane Pupovčevih i Stanimirovićevih privilegovanih Srba, da u ambijentu zdrave konkurencije misli i ideja iskažu svoje stavove i predloge, koji su sve ove godine zbog tog jednoumlja nažalost izostali. Odmah potom sam izrazio svoje zgražanje nad činjenicom, da je u svom govoru Aleksandar Milošević isticao sve probleme koji su prisutni u srpskoj zajednici još od početka mirne reintegracije, a on ih u ime onih do sada privilegovanih Srba ponovo iznosi i dan danas i to nakon 8 (osam) godina koalicije sa tadašnjom vlasti, kao i nakon izjave njihovog stvarno prvog čoveka Milorada Pupovca koju je dao pred svim zvaničnicima Evropske komisije i Evropske unije,

da su prava nacionalnih manjina pa tako i srpske, ostvarena u RH prema najvišim mogućim međunarodno pravnim standardima. Treba da ih je sve sramota za taj sramni čin.

To im Srbi i srpski narod nikada neće oprostiti.
Tada sam se okomio na izjavu Aleksandra Miloševića, da u RH postoji još 1.500 optužnica protiv Srba za ratne zločine. Pre svega to je neargumentovana laž i proizvoljna činjenica koja se često čuje iz usta Vojislava Stanimirovića, a sada i od Miloševića. To tvrdim iz razloga, što prije svega nema neimenovanih optužnica u ozbiljnom pravosuđu, a što je još važnije, ovakav podatak ne može izneti javno i kompetentno, niko drugi osim glavnog državnog odvjetnika g. Mladena Bajića. Ova izneta činjenica nije ništa drugo do pokušaj ponovnog zastrašivanja i svih Srba koji su ostali da žive u RH, a još više svih Srba koji više ne žive na ovim prostorima, a želeli bi da se vrate na svoja ognjišta.
Zato sam predložio Predsjedniku RH, da snagom svog autoriteta utiče da se u hitnom postupku izvrši revizija svih optužnih i drugih pravosudnih i državno odvjetničkih akata vezanih za pitanja ratnih zločina, kako u RH tako i u Republici Srbiji, kroz stručnu mešovitu međudržavnu komisiju, koja bi svoj rad mogla završiti najduže za 6 meseci i staviti ad acta to pitanje kao kamen spoticanja po pitanju pravne nesigurnosti građana.

Posebno sam upozorio na ignorantski odnos prema zahtevima udruženja stanara grada Vukovara, da se otkup stanova na kojima postoji stanarsko pravo, vrši pod jednakim uslovima, koji su važili do 1996. godine, kao i činjenicu koja sve vlasnike stanova koji su te stanove do sada otkupili i po ovako nepovoljnim uslovima, stavlja u jedan ponižen i protupravan vlasnički odnos prema toj nekretnini, jer im zabranjuju prodaju njihove privatne imovine u narednih 10 godina, iako takva zabrana nije postojala u vreme prodaje oko 320.000 stanova u ostalim delovima RH.

Upozorio san na perfidan način izbegavanja provođenja člana 22. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, koji se manifestuje kroz činjenicu da nijedan mladi srpski inetelektualac koji je završio fakultet i traži posao po tom članu u pravosuđu, državnoj upravi ili policiji, nemože dobiti posao pod jednakim uslovima sa drugim konkurentima jer on nikada nije dobio šansu da konkuriše pod jednakim uslovima zapošljavanja. Naime, svi ti mladi Srbi koji konkurišu za pripravnike u sudovima ili pravosuđu uopšte, državnoj upravi ili policiji, prije svega ne budu primljeni kao pripravnici, koji bi nakon toga pripravničkog staža morali polagati pravosudni, državni ili stručni ispit i tek tada mogli zadovoljiti formu „JEDNAKOG UVJETA“ sa drugim kandidatima, kako bi mogli biti primljeni. Ali kako oni nemogu steći status pripravnika kao ključnog prethodnog pitanja, tada se radi o klasičnom primeru diskrimacije prema pripadnicima srpske zajednice.

Upozorio sam na nesuklađenost sudova i tužilaštava sa jedne strane i policijskih dosjea i terminala s druge strane, po pitanju naloženih i izdatih poternica, obzirom da se još uvek veliki broj Srba nalazi na poternicama, iako su amnestirani, oslobođeni krivičnog progona i slično, ali im iz policijskih terminala nije brisana poternica, što isto predstavlja vid pravne nesigurnosti i zastrašivanja naših Srba. U tom kontekstu sam rekao da „STRATEGIJA POVRATKA NE SMIJE BITI STRATEGIJA POVRATKA SRBA NA IZLAZNA VRATA.“

Na kraju sam ponudio konkretno rešenje za sve naše srpske probleme i neostvarena prava i interese za sve ove godine. Ono se ogleda samo u jednoj činjenici, da sva ta sporna i neostvarena prava Srba u RH i u izbeglištvu, mogu rešiti jedino dobrosusedski odnosi Republike Srbije i Republike Hrvatske na najvišem mogućem nivou, u ambijentu bez predrasuda i mržnje, već u ambijentu dobre volje, zdravog razuma i zajedničkog ineteresa. To se može jedino postići intenziviranjem tih odnosa putem češćih susreta Predsednika Republike Srbije i Republike Hrvatske, ali i Premijera Republike Srbije i Republike Hrvatske, sa svojim ministarstvima i stručnim timovima. Naša uloga i naš zadatak je da im verodostojno, dobronamerno i blagovremeno ukažemo na konkretne probleme i u tom pravcu im se stavimo na raspolaganje.

Refleksije i ovog sastanka i svih trzavica od ranije u redovima SDSS-a i SNV-a, dovele su do otpočinjanja procesa njihovog kraja, koji nezaustavljivo ide. Tom u prilogu govori i činjenica da su na sednicama najjačih Županijskih veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko sremske županije i Grada Zagreba, sa dnevnog reda skinute tačke koje su se odnosile na usvajanje sporazuma o pristupanju tih Veća Koordinaciji veća nacionalnih manjina (čitaj Srpsko narodno veće Milorada Pupovca) jer je konstatovano da je u ovoj fazi i u ovom tekstu jasno, da je taj predloženi sporazum od strane tog istog Milorada Pupovca i Aleksandra Miloševića, štetan po ova Veća i to po osnovu prenosa svih ovlaštenja Veća na Koordinaciju, što podrazumeva i prenos prava na materijalna sredstva i financiranje Veća, gde bi se sva sredstva i dalje slevala jedino na račun Koordinacije, zatim u definiciji prava koja gotovo sva prelaze na opunomoćenu koordinaciju, uz nekorektnu i nepravednu raspodelu broja delegata koje daju pojedina Veća, posebno mali broj delegata koje daju Veća Vukovarsko sremske i Osječko baranjske županije. Posebno raduje činjenica da je počelo baš u ova dva Veća u Vukovarsko sremskoj županiji i Gradu Zagrebu, gde lično predviđam da bi trebalo doći do smene sadašnjeg predsednika Akleksandra Miloševića, koji ni po čemu tako visoku poziciju nikada nije ni zaslužio, jer mu je to mesto svojim diktatom i naredbom osigurao njegov mentor Moilorad Pupovac.

Sve u svemu, za dobro svih nas pravoslavnih Srba u Republici Hrvatskoj, dobro je da dođe do konačne i trajne smene dve velike elementarne nepogode, koje su pogodile naš Srpski narod u RH i rasejanju, u obliku Samostalne demokratske srpske stranke u liku Vojislava Stanimirovića i Srpskog narodnog vijeća iz Zagreba u liku Milorada Puopovca i svih njihovih dodvorica i poltrona.

POČELO JE I MORA SE IĆI DO NJIHOVOG KONAČNOG ODLASKA, ZA SPAS SVIH NAS SRBA OD POTPUNE ASIMILACIJE I OČUVANJA ČASNOG KRSTA, SRPSKOG IMENA, PRAVOSLAVLJA I SVETOSAVLJA!

 

Predsednik Naše stranke
Jovan Ajduković, dipl.pravnik

nazad na vrh

Sekcije

Linkovi

Drugi o nama

Web alati

O nama

Pratite nas