Menu
NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Ne treba trošiti reči na ...

PROMAŠENA ARGUMENTACIJA

PROMAŠENA ARGUMENTACIJA

Nalepnice sa Trpinjske ce...

BOŽIĆNA ČESTITKA

BOŽIĆNA ČESTITKA

U susret naj radosnijem H...

BOŽIĆNA ČESTITKA

BOŽIĆNA ČESTITKA

Svoj braći po Hristu, Kat...

Nejasna nacionalna ambicija Srba

Nejasna nacionalna ambicija Srba

Iako postoji, bar na papi...

HVALA VAM I SREĆNO!

HVALA VAM I SREĆNO!

NAŠA STRANKA PREDSEDNIK ...

Захвала на пријему  предсједниka Владе Републике Србије

Захвала на пријему предсједниka Вл…

Поштовани предсједниче ...

Zbogom pameti

Zbogom pameti

Nije prvi slučaj da Hrvat...

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Ne treba trošiti reči na ...

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Predizborni letak kandida...

Prev Next

Đurđevdan

Sveti georgije ubija aždahu - ĐurđevdanOvaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji.

Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.

 

U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin.

Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.

On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda.

Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave.

Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine.

Mnoga čudesa dešavala su se od tada na njegovom grobu.

Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime. Danas je Đurđevdan, jedan od najviše slavljenih praznika kod Srba. Kićenje kapija i ulaznih vrata vjenčićima od poljskog cvijeća samo je jedna od svetkovina kojih je na dan svetog Đorđa, koji je ubio aždahu, više nego na bilo koji drugi proljećni praznik.

Đurđevdan obiluje svetkovinama i obredima iz drevnih, prethrišćanskih vremena pogotovo u stočarskim predjelima.

U tim krajevima su i do danas uz Đurđevdan sačuvani običaji koji svjedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi – obredna prva muža ovaca, žrtvovanje jagnjeta, ritualno kupanje, đurđevdanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, djevojačko pletenje vijenca uz prigodno´vjenčevo pjevanje´ (´O Đurđevu uranak se sprema, ništa ljepše od proljeća nema!´).

Veliki praznik Đurđevdan je i od takozvane diobne važnosti, jer uzima se kao završetak zimljoj polovini godine, odnosno počinje ljetnja polovina godine –đurđevdansko polugođe kada se pale i ´mangupske furune´ (počinje toplo vrijeme).

Na Đurđevdanak (hajdučki sastanak) i Mitrovdanak (hajdučki rastanak) nekada se i državi plaćao danak – dva puta godišnje – za Đurđevdan i Mitrovdan.

Marva se na Đurđevdan šibala vrbovim i drenovim prućem radi zdravlja i napretka stada i krda.

U nekim krajevima stoka se kadila tamjanom, a u mravinjak su zakopavali stočni kolač (stočni poskur), grumen soli i živo kokošje jaje da prenoće, ne bi li se stoka patila (množila) kao mravi (koliko mrava – toliko brava).

nazad na vrh

Sekcije

Linkovi

Drugi o nama

Web alati

O nama

Pratite nas