Menu
NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Ne treba trošiti reči na ...

PROMAŠENA ARGUMENTACIJA

PROMAŠENA ARGUMENTACIJA

Nalepnice sa Trpinjske ce...

BOŽIĆNA ČESTITKA

BOŽIĆNA ČESTITKA

U susret naj radosnijem H...

BOŽIĆNA ČESTITKA

BOŽIĆNA ČESTITKA

Svoj braći po Hristu, Kat...

Nejasna nacionalna ambicija Srba

Nejasna nacionalna ambicija Srba

Iako postoji, bar na papi...

HVALA VAM I SREĆNO!

HVALA VAM I SREĆNO!

NAŠA STRANKA PREDSEDNIK ...

Захвала на пријему  предсједниka Владе Републике Србије

Захвала на пријему предсједниka Вл…

Поштовани предсједниче ...

Zbogom pameti

Zbogom pameti

Nije prvi slučaj da Hrvat...

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Ne treba trošiti reči na ...

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

NAŠA STRANKA-NAŠ IZBORNI PROGRAM

Predizborni letak kandida...

Prev Next

Pravoslavni post

Post je sredstvo koje pravoslavnom hrišćaninu pomaže u izgradnji spasenja, a koje se sastoji u uzdržavanju od izvesne vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstva, a isto tako i u revnosti upražnjavanja svih hrišćanskih vrlina. Cilj posta je očišćenje tela, a iznad svega proslavljanje Boga i poštovanje njegovih svetih. Posteći, pravoslavni hrišćani se neprestano sećaju Hristovih stradanja za njihovo spasenje.

 

Post nalazimo u skoro svim religijama, u raznim oblicima; kao izraz kajanja i tuge, kao sredstvo umilostivljenja, čišćenja i dolaska do višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja i kao priprenu za isvesne religijske obrede. U Starom i Novom zavetu takođe se mnogo govori o postu, kao božanskoj ustanovi i odredbi. U Starom zavetu Mojsije je postio 40 dana na Sinaju (ne jedući ništa), da bi se udostojio da od Boga primi Deset Božjih zapovesti. Isto tako, i Novi zavet je prepun primera posta. Gospod Isus Hristos je poput Mojsija postio 40 dana na Gori Kušanja, a postili su i sveti apostoli, kao i svi pravi hrišćani. Jer, u hrišćanstvu, prvi podvig koji stoji pred čovekom, jeste ispunjenje prve Božje zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u raju:“Samo roda s onog drveta usred vrta ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete“(Post 3,3). A to je zapovest o postu , tj. o uzdržanju. Narušavanje zapovesti o postu (Adam tu zapovest nije održao) prvi je greh. Zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha, jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu.

Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića, a postrogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:

1) potpuno uzdržavanje od (svake vrste) jela ipića (čak i voda), kao prva tri dana Velikog posta i Veliki petak;

2) suhojedenje, uzimanje „suve hrane“, bez ulja ivina, jedanput na dan, i to u 9. Čas (oko 3 sata posle podne);

3) jedenje jela spremljenog samo na vodi (kod naspoznat kao strogi post pred pričešće);

4) uzimanje jela i vina, sa uljem dva puta dnevno;

5) jedenje ribe i pijenje vina ( najblaži način posta).

Uzimanje hrane više od jedanput na dan zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se čini razrešenje posta.

Postoje četiri vrste razrešenja posta:

1) razrešenje „na sve“;

2) razrešenje „na jaja i mlečne proizvode“;

3) razrešenje „na ribu“;

4) razrešenje „na vino i ulje“.

Treba napomenuti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Pravoslavne crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema meri na korist njegove duše. Duhovni post je uzdržavanje od grešnih misli, želja i dela, uz umnoženje molitve i hrišćanskih vrlina.

 

Postovi se dele u dve grupe: na jednodnevne i višednevne. Jednodnevni postovi su: svaka sreda i petak prekogodine (osim takozvanih trapavih sedmica), Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja (29. avgusta/ 11. septembra),Krstovdan (14/27. septembra) i Krstovdan (5/18. januara). Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila predvelike praznike. Postoje četiri višednevna posta: Vaskršnji (Veliki ili Časni) post, Božićni post, Gospojinski post i Post svetih apostola (Petrovdanski post).

 

Vaskršnji post ili Velika četrdesetnica

-traje od čistog ponedeljka do Lazareve subote (način posta: suhojedenje, osim subotom i nedeljom, kada sedozvoljava ulje). Ovaj post nije apostolskog porekla, a najstarije svedočanstvo o ovom postu potiče s kraja drugogveka. Sveti Irinej Lionski (+202), u pismu papi Viktoru (189-198), povodom sporova o vremenu praznovanjaPashe, piše da je pashalni post trajao negde jedan, negde dva dana, a negde je ovaj post obuhvatao 40 sati. OVaskršnjem postu od 40 dana, u ovom pismu nema ni pomena, osim što se iz ovog svedočanstva vidi da onsvuda postoji. Dalje podatke o ovom postu daje Tertulijan (+220), prema praksi Rimske i Afrikanske crkve. Ongovori o pashalnom postu u spomen smrti Hristove, koji takođe traje dva dana (petak i subota), koje je samSpasitelj odredio, pa se u tom smislu može može uzeti da pashalni post potiče od naređenja Gospoda isusaHrista. Iz Sirske didaskalije (druga polovina trećeg veka) vidi se da je pashalni post produžen na jednu sedmicu, asigurno svedočanstvo o vaskršnjem postu koji traje četrdeset dana potiče iz četvrtog veka, od JevsevijaKesarijskog, kao i iz takozvanih Pashalnih poslanica svetog Atanasija Aleksandrijskog. Današnji oblik Vaskršnjegposta razvio se u petom veku.

 

Post svetih apostola

-traje od ponedeljka posle Nedelje svih svetih, posle Pedesetnice, do 28. juna/11. jula (način posta: uzdržavanjeod mesa, jaja, mlečnih proizvoda, dozvoljava se riba, osim sredom i petkom). Ovaj post ustanovljen je u častapostola Petra i Pavla. Budući da je početak ovog posta nestalan, zavisi od početka Pedesetnice, koja se ravnaprema Vaskrsu, on najduže može trajati šest sedmica, a najkraće osam dana. Najstarije svedočanstvo o ovompostu nalazimo kod svetog Atanasija Aleksandrijskog, iz kojeg se vidi da je ovaj post prvobitno bio u vezi saPedesetnicom, a ne sa praznikom svetih apostola, da nije svuda počinjao u isto vreme i da je trajao samo jednusedmicu.

 

Gospojinski post

-traje od 1/14. do 14/27. avgusta, a po strogosti ovaj post dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta (način posta:suhojedenje osim subotom i nedeljom kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava naribu). Crkva je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnompostu i molitvi. Iako se zna de je ovo najmlađi post, istorija ovog posta nije najjasnija. Prvi put se pominje uspisima Teodora Studita, a možda ga je Istočna crkva naknadno ustanovila da bi kao i Zapadna imala postove usva četiri godišnja doba. Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru 1166. Godine u vremepatrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla Komnena.

 

Božićni post

ili Mala četrdesetnica, traje od 15/28. novembra do 24. decembra / 6. januara (način posta: a) od 15/28.novembra do 17/30. decembra uzdržavanje od mesa, jaja i mlečnih proizvoda, razrešenje na ribu, suho jedenje sredom i petkom; b) od 18/31. decembra do 24. decembra/ 6. januara razrešenje samo na ulje i vino, suho jedenje sredom i petkom). Najstroži dan posta je 24. decembar/ 6. januara a taj dan se zove „sočelnik“ (nastalo od reči „sočelnik“ koja je ime za sočivo – kašu od sušenih zrna). Ovaj post ima svrhu da vernike spremi za dostojno slavljenje rođenja Gospoda isusa Hrista, a njegova istorija ne obiluje jasnim svedočanstvima. Smatra se da je ovaj post u Antiohijji počinjao 1. decembra, a Carigradski sabor odredio je da ovaj post treba početi 15. novembra.

nazad na vrh

Sekcije

Linkovi

Drugi o nama

Web alati

O nama

Pratite nas